Ruža je drvenasta žbunasta biljka koja raste u prirodi na vrlo širokom prostranstvu severne zamljine polulopte u različitim klimatskim uslovima. Sve cvetne kraljice a ima ih više stotina samoniklih “divljih” sorti”, rastu u formi niskog ili visokog žbunja od 20cm pa do više metara. Po načinu rasta razlikujemo uspravan i puzav, u zavisnosti od sposobnosti izbojaka da sami stoje ili im treba potpora. U klimatskim uslovima naše zemlje ima nekoliko desetina formi samoniklih ruža. Neke od njih su čiste sorte, a neke su nastale spontanim prirodnim ukrštanjem. Te samonikle cvetne kraljice rastu po šumskim proplancima na ivicama šume po livadama i kraj puteva, od niskih rečnih dolina pa do visokih planinskih regiona. Iz toga se vidi da ruža nije mnogo probirljiva na zemljište i da je prilagođena različitim klimama. Jedino ne voli zasenjena mesta i mrazne doline i u takvim uslovima ne uspeva. Botanički, cvetne kraljice spadaju u vrlo bogatu familiju rosaceae – gde spadaju, između ostalog, i sve naše voćke, a u okviru te familije rod Rosa L. Na osnovu ispitivanja fosilnih ostataka, može se zaključiti da su preci ruža naseljavali zemlju pre više od 30.000 godina . Negde pre toga perioda se, verovatno, izvršila diferencijacija ruža i pod uticajem klimatskih oscilacija razvijena je i proširena ova brojna i raznolika grupacija – rod ROSA. Samonikle cvetne kraljice rastu samo na severnoj zemljinoj polulopti. Sa druge strane kako “divlje” subspontano, tako i “plemenite” gajeno, doneo je čovek u želji da svoju okolinu obogati i ulepša. U vezi sa njihovim poreklom, različite cvetne kraljice prilagođene su samo određenim klimatskim i zemljišnim uslovima. Tako imamo cvetne kraljice koje su izdržljive na zimu, koje bolje podnose sušu, koje podnose mali alkalitet u zemljištu, a neke dobro rastu samo na manje ili više kiselom zemljištu. O ovoj osobini ruža naročito treba voditi računa kod izbora podloge na koju ćemo kalemiti cvetne kraljice. Najvitalnije su, pa prema tome i najbolje one podloge koje se mogu naći kao samonikle u samom regionu gde želimo da gajimo plemenite cvetne kraljice. Isto tako, pojedine oplemenjene, hibridne cvetne kraljice, kao plemke različito se odnose prema raznim uticajima. Selekcionisti se trude da dobiju takve cvetne kraljice koje pored lepote i produktivnosti poseduju i otpornost na različite klimatske uticaje, razne bolesti, na gasove i isparenja velikih gradova. Sve to treba imati u vidu kada se odabiraju cvetne kraljice koje ćemo gajiti i na koje ćemo kalemiti plemke.
12
avg